Devizni kurs

devizni kursDevizni kurs, prema savremenoj teoriji deviznih kurseva, predstavlja relativne cene nacionalnih valuta. Ova savremena teorija u svojoj početnoj tački analize deviznih kurseva polazi od stava da su devizni kursevi u režimu fluktuirajućih deviznih kurseva, te da su uslovljeni ponudom i tražnjom na deviznom tržištu. Ova činjenica ujedno predstavlja polaznu tačku analize formiranja deviznih kurseva i njihovog odnosa sa drugim makroekonomskim varijablama ili delovanjem nadlenih organa. Uvođenje fuktuirajućih deviznih kurseva u system devizno kursnih aranžmana početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka doprinelo je stvaranju izazova u ekonomskim i finansijskim naučnim krugovima. Danas znamo da je fluktuirajući devizni kurs upravo zaslužan za razvoj globalnog finansijskog tržišta, a razvojem internet komunikacija i pravno-finansijske regulative doprineo je dostupnosti Forex trgovine u masovnom smislu širom sveta. Šta više, Forex biznis je dospeo u red vodećih investicionih poslova savremenog sveta i u velikoj meri povećao profitabilnost u sferi globalnog finansijskog sektora.

Međutim, s početka primene fluktuirajućih deviznih kursva nije sve izgledalo jednostavno kako se u današnje vreme odvija situacija. Naime, okolnosti su doprinele velikom i neregulativnom kolebanju deviznih kurseva koja su nastupila tih godina i ukazivala su na potrebu za revidiranjem teorijskog stava u pogledu determinant koje određuju devizni kurs. Devizni kurs određenih valuta počeo je da se kreće u obimu i smeru koji je sve teže bilo predvideti ostavljajući negativan uticaj na trgovinske i finansijske odnose između otvorenih ekonomija. Tako su trpeli i rezultati poslovanja poslovnih subjekata pomenutih ekonomija uključenih u međunarodne tokove roba i kapitala. Tada se u više navrata ponovo pribegavalo realnim deviznim kursevima na kojima se fokusirala ekonomska analiza, a u cilju da lakše definiše međunarodnu konkurentnost. Međutim, usled daljih dešavanja na globalnoj finansijskoj sceni u prvi plan su došle analize pojmova devizno-kursnih rizika i hedžinga. Naime, kretanje devizni kurseva, koje su zapravo cene valuta, kao I njihova relativna odstupanja od konvencionalnog izabranog imenitelja bila su poznata i pre sedamdesetih godina dvadesetog veka. Međutim, sva ta osciliranja su bila neznatna i zanemarljiva. Valutni pariteti bili su uspostavljeni u odnosu na dolar, odnosno zlato, a osciliranje deviznih kurseva odvijalo se u odnosu dozvoljenog minimalnog procentualnog odstupanja (od 1% do 2,25%) od pariteta valute. U okviru dozvoljenih oscilacija devizni kurs se održavao intervencijama centralne banke iz monetarnih rezervi. U tako uspostavljenom sistemu fiksnih deviznih kurseva oscilacije koje je mogao imati devizni kurs u odnosu na paritet bile su limitirane, a devizni kurs je mogao da se menja samo u slučaju fundamentalne platnobilansne neravnoteže. Ovakav system deviznih kurseva ulivao je sigurnost svim ekonomskim subjektima prilikom donošenja poslovnih odluka, a posebno na međunarodnom planu. Naime, fiksirani pariteti su otklanjali nesigurnost i neizvesnost na polju međunarodne trgovine i investiranja. Uslovno rečeno, praktično da nije postojao rizik koji je mogao izazvati devizni kurs u pogledu kretanja vrednosti prihoda, imovine ili konkurentske snage subjekata na stranim robnim i finansijskim tržištima. Međutim, početkom sedamdesetih godina prošlog veka situacija se promenila iz korena, jer je većina razvijenih zemalja zapada je usvojila promenljive devizno-kursne aranžmane, odnosno prihvatila je ekstremni vid gde devizni kurs slobodno pliva, te da više nije bilo potrebe za utvrđivanjem pariteta nacionalnih valuta. Time je devizni kurs postao isključivo funkcija ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu. Drugim rečima, valutama je postalo dozvoljeno da slobodno plivaju i pronađu svoju sopstvenu, reklo bi se korektnu, vrednost na tržištu. Time se pojavio i jedan novi tip rizika za sve ekonomske subjekte učesnike u međunarodnoj trgovini i investiranju, a to je exchange rate risk tj. devizno-kursni rizik. Šta više, usavršavanjem internet komunikacija razvila se forex trgovina na globalnom nivou kao uspostavljeno necentralizovano finansijsko tržište valuta koje se upravo odlikuje nemogućnošću bilo kakvog unapred izrežiranog devizno-kursnog scenarija. Oscilirajući devizni kurs postao je svakodnevna, nekontrolisana i nepredvidiva pojava na koju utiču faktori kao što su talasi inflacije, recesije, kretanja oslobođenog kapitala od jednog centra do drugog poslovnog centra, kao i mnoštvo drugih ekonomskih i van ekonomskih faktora koji bitno utiču na devizni kurs.

Pročitajte detaljnije i o ekonomskim principima i šta raditi u Srbiji.

Share