Ekonomski principi

ekonomski principiEkonomski principi, po definiciji, predstavljaju određene norme i pravila koje treba primenjivati u organizovanju poslovanja u svim subjektima privređivanja da bi se ostvarili ekonomski ciljevi tog poslovanja. Budući da je ekonomija naučna disciplina koja proučava osnovna pravila ponašanja i ekonomske zakonitosti u ekonomskim aktivnostima, ona se u svakoj epohi razvoja bavi problenima društva koje koristi oskudne resurse radi prouzvodnje dobara i usluga potrebnih društvu. Raspodelu tih dobara i usluga među članovima društva ekonomija kao egzaktna nauka vrši na osnovu utvrđenih pravila. Ekonomski principi podrazmevaju primenu pomenutih pravila na racionalan način što obezbeđuje najbolje moguće rezultate. Pravila ponašanja u organizovanju ekonomskih subjekata se zasnivaju na zakonitostima reprodukcije ispoljavajući se mogućnostima stvaranja neke proizvedene od utrošenih vrednosti. Praktično, to znači da u reprodukciji rezultati treba da budu veći od ulaganja, pa se ekonomski principi u osnovi ogledaju u mogućnostima reprodukcije u težnji za ostvarenjem maksimalnih rezultata uz minimalna ulaganja. Ekonomski principi imaju svoja tri osnovna elementa, a to su produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost. Kao najvažniji ekonomski pricip, produktivnost, upravo iziskuje osvarenje određene vrednosti proizvodnje sa minimalnim troškovima. Inače, princip produktivnosti podrazumeva kvantitativni izraz između obima proizvodnje, usluga (prometa) i količine utrošene radne snage. Jasno je da je ovako definisana produktivnost izraz ostvaranja maksimalnih rezultata sa minimalnim ulaganjima, kao osnovni element ekonomskih principa ili ekonomski principi po svojoj osnovnoj vokaciji.

Ekonomski principi u njihova pravila ponašanja se postavljaju pred mezoekonomski sisteme i zasnovani su na ekonomskoj zakonitosti procesa reprodukcije, a ona se ispoljava u stvaralačkoj sposobnosti radne snage da proizvede više vrednosti nego što je potrebno za njeno reprodukovanje, pored prenošenja vrednosti sredstava za proizvodnju u obimu koji je u njima sadržan. Međutim, obzirom da je poslovanje većine ekonomskih subjekata uglavnom uslovljeno objektivnim faktorima, ekonomski  principi i principi reprodukcije izražavaju se kao težnja da se ostvare objektivno mogući odnosi između rezultata i ulaganja. Pri tome se, takođe, teži da organizacija poslovanja obezbedi otklanjanje subjektivnih slabosti u korišćenju raspoloživih objektivnih uslova proizvodnje. Istovremeno, ekonomski subjekti nastoje da izmene objektivne uslove proizvodnje ulaganjem u nove tehničke faktore, investiranjem u određenim vremenskim intervalima. Određivanje visine ulaganja tj. investiranja, kao i pogodnih vremenskih interval u procesu proizvodnje, takođe se vrši u skladu sa osnovnim pravilima koje diktiraju ekonomski principi poslovanja.

Rentabilnost kao jedan od ekonomskih principa podrazumeva sposobnost određene kompanije da sa uloženim sredstvima ostvari maksimalan profit, gde je profit indikator efikasnosti i deluje kao povratna snaga između kompanije i tržišta. Rentabilnost je ujedno i pokazatelj da li je kompanija sposobna da društvene potrebe zadovolji na efikasan način. Analiza rentabilnosti bazira se na konceptu ekonomskog profita koji predstavlja razliku između ostvarenog prihoda i troškova svih uloženih resursa. Kao ekonomski princip, rentabilnost se kontroliše primenom tzv. principa maksimiziranja profita, a on se sastoji u odluci o obimu proizvodnje i prodaje, jer je prinos na uložena sredstva najveći kada se maksimizira profit. Takođe je moguće kontrolisati rentabilnost i pomoću tzv. principa minimiziranja gubitaka, a u tom slučuju menadžment kompanije donosi odluku o nastavku ili prestanku poslovanja u zavisnosti od mogućnosti zarade ekonosmkog profita. Odluka se donosi u odnosu na prelomnu tačku poslovanja gde se smatra da poslovanje iznad te tačke postaje rentabilno. Prolomna tačka rentabilnosti naziva se prag rentabilnosti i označava obim proizvodnje gde je profit jednak nuli.

Ekonomičnost kao ekonomski princip predstavlja pokazatelj ekonomskog učinka poslovanja i izražava odnos između ostvarenih učinaka i za njih utrošenih elemenata proizvodnje. Ekonomičnost važi za najobuhvatnije merilo poslovnog uspeha, gde se ukupan prihod deli sa troškovima i taj odnos predstavlja relevantan podatak. Inače, ekonomičnost se meri na dva načina i to naturalno merenje ekonomičnosti (količinski) i vrednosno merenje ekonomičnosti (cenovno).

U svakom slučaju, pojam poslovnog uspeha u uslovima tržišne ekonomije mora se temeljiti na načelima koja utvrđuju ekonomski principi.

Saznajte još i kako najlakše zaraditi novac i koja je to najveća zarada preko interneta.

Share